Sezona još uvek traje - Kanjon Bogutovski potok

Share on Facebook

Iako period godine i nije baš među najatraktivnijim za prolazak ovog kanjona zbog malog vodostaja, ipak smo se odlučili da ovog puta to bude Bogutovski potok. Najvećim delom na našu odluku je uticalo to što su sa nama krenuli specijalni gosti kojima je ovo prvi kanjon. Sve je krenulo sa iščekivanjem nivoa vodostaja, a kiša koja je padala čitave prethodne noći je garantovala da kanjon sigurno neće biti potpuno suv. Po starom običaju, čim smo stigli do lokacije prvo smo se uputili na izlazak iz kanjona koji se nalazi na samoj magistrali između Kolašina i Podgorice u najužem delu kanjona Morače. Inače Bogutovski potok je desna pritoka daleko veće i poznatije Morače.

Posle kraćeg vremena uputili smo se uskim, vijugavim i dosta oštećenim asfaltiranim putem uz brdo ka mestu Trmanje da bi stigli do Vlahovića, gde nam je polazna tačka. Posle oblačenja opreme i spremanja, krenuli smo u pristup vodenom toku i kanjonu, peške niz brdo Bogutovskog dola. Usput smo obišli  staricu Darinku Vlahović, koja nas je srdačno i iskreno ugostila. Nastavili smo dalje po izuzetno zaraslom i zapuštenom terenu, može se reći jako teško prohodnom. Iako, kanjon Bogutovski potok nesporno ima veliki potencijal, po rečima Darinke ove godine smo tek druga ekipa koja ga je prošla, tako da iz godine u godinu postaje sve veća divljina. Posle tumaranja po trnovitom rastinju i strmom terenu nekako smo uspeli da se dokopamo vodenog toka. Niz vodeni tok smo išli do prvih vertikala i usput se fotografisali kod davno napuštenih vodenica koje se jedva prepoznaju od vegetacije iako se nalaze pored samog vodenog toka. Posle druge vodenice su krenule vertikale i eksponirani teren. Kanjon Bogutovski potok je skromnih dimenzija pa nismo morali da žurimo pri prolasku da bi stigli pre mraka, čak naprotiv, išli smo neuobičajno sporo kako bi se maksimalno posvetili i prilagodili  našim specijalnim gostima za koje je ovo sasvim nova sredina.

Kako je vreme odmicalo i kako smo mi napredovali, kanjon se sve više sužavao sve do svog najlepšeg i najatraktivnijeg dela. To je svakako najveća vertikala od preko 30 m obrasla u najfinijoj mahovini, preko koje curi voda u neobičnom i ne tako čvrstom reljefu i skulpturi zida. Sa vrha ove vertikale je veličanstven pogled na kanjon i ulaz u dvoranu koja je svakako najupečatljiviji deo ovog kanjona. Sa neobičnim polumračnim amfiteatrom gde po običaju pravimo pauzu uživajući u ambijentu. Dvorana je u osnovi široka miminum desetak metara sa visokim plafonima koji se pri vrhu sužavaju skoro do potpunosti. Na jako uskom deliću neba koji se vidi iz ove dvorane može se uočiti dosta zaglavljenog kamenja koje spaja dve strane kanjona. Dno dvorane je ispunjeno mnoštvom, uglavnom, srednjeg kamenja tako da može bez mnogo obilaženja da se hoda. Teško je reći gde je najbolji pogled na dvoranu i svakako treba uživati u ovom ambijentu iz što više uglova. Po izlasku iz dvorane vrlo blizu je uočljiv kraj kanjona odnosno jedan kameni špic koji je lako uočljiv sa magistrale i samo nekoliko abzajlova dalje i magistrala je tu. Oni najznatiželjniji u ovom delu kanjona mogu primetiti ostatke starog jezera i linije viskoke tridesetak metara koja je nekad davno bila granica vode. Interesatno je da ovog puta nismo primetili ništa od životinjskog sveta, pa čak ni neku upečatljivu žabu, što je prava retkost. Posle svega opisanog, ubrzo smo stigli i do izlaza gde se čula buka automobila.

Kompletnu galeriju kanjona Bogutovski potok pogledajte ovde.

Share on Facebook
Share on Facebook

Sve fotografije, tekstovi i materijali sadržani na ovom sajtu su zaštićeni međunarodnim zakonom o autorskim pravima i ne smeju se reprodukovati, distribuirati i postavljati na drugim sajtovima bez prethodne pisane dozvole vlasnika. Predrag Vučković kao fotograf i Extreme Canyoning Team su vlasnici i autori svih materijala sadržanih na ovom sajtu (sa izuzetkom materijala saradnika).