Perin potok, serijal o kanjoningu u magazinu na ruskom Chernogoria 2015

Share on Facebook

Zadovoljstvo nam je da predstavimo članak o kanjonu Perin Potok u ovogodišnjem broju "Crna Gora" (Chernogoria). Ovo je luksuzni sezonski magazin namenjen ruskim turistima u Crnoj Gori i ruskim građanima koji su odabrali Crnu Goru za svoj drugi dom. Ima najbolji kvalitet i najveću čitanost među magazinima na ruskom jeziku. Prvi broj izdat je u proleće 2007.

Perin potok

"Extreme Canyoning" tim, čiji je cilj da napravi Vodič kroz kanjone Srbije i Crne Gore, obišao je nedavno novi kanjon Crne Gore - Perin potok, u primorskom kraju obraslom maslinama.
Suva rijeka, odnosno Perin potok, nalazi se na svetoj planini Rumiji, pozicioniranoj između Skadarskog jezera na severoistoku i Jadranskog mora, odnosno Barskog polja, na jugozapadu. Uliva se u rečicu Rikavac, koja se nešto dalje uliva u more. Kanjon je orijentisan u pravcu jugozapada.
Paralelno sa kanjonom Suve rijeke, nalaze se i kanjoni Rikavac i Vruća rijeka. Ako bi ih lokacijski poređali sleva na desno, gledajući iz Bara, a ujedno i gradacijski po veličini i impresiji, neposredno pored Starog Bara je Rikavac, zatim u sredini Suva rijeka i na kraju najveća impresija od Rumijskih kanjona - Vruća Rijeka. Ove kanjone deli po jedno brdo, pa su lako prepoznatljivi sa većine mesta iz Bara i okoline.
Postoji jako lepa, stara planinarska i čobanska staza koja kreće iz Starog Bara i preseca sva tri kanjona. Nažalost, ova staza nije ucrtana ni na jednoj od mnogobrojnih mapa. Teren Rumije odlikuje nisko trnovito rastinje i oštro stenje i kamenje, pa je kretanje van staze, livada ili maslinjaka skoro nemoguće, čak i za mnoge životinje.
Suva rijeka nastaje od nekoliko  potočića i potoka od kojih je najznačajniji Perin potok, po kojem mnogi i nazivaju ovaj kanjon. U kanjon smo ušli na najvišem kraku, ispod napuštenih, zaraslih ostataka kuća i imanja Lumetića. Usput smo naišli na krdo konja, zahvaljujući kojima najvećim delom još uvek postoji staza kojom hodamo. Oni su prepušteni sami sebi i jedino se koriste u periodu berbe maslina kao radna snaga, zajedno sa magarcima.

Čari vodopada

Posle nekoliko sati izmarajućeg hodanja, provlačenja i skakanja, prateći vodeni tok, stigli smo na najatraktivniji i najuži deo kanjona koji je jasno uočljiv sa većine mesta unutar njega. Tu nas je sačekao vodopad od dvadesetak metara, gde se voda prelivala na nekoliko mesta. Ispod previsnog mesta krilo se jato divljih golubova. Prepustili smo se čarima vodopada i zadržali se skoro dva sata. Tu smo našli i lobanju od davno uginulog konja.
Posle tog dela sledi nekoliko uskih i manjih vertikala, posle kojih se kanjon otvara ka suncu i jugozapadu. Ostatak kanjona je otvoreniji i širi, sa visokim i impozantnim zidovima, ali bez većih vodopada. Pošto je sunce mnogo dostupnije u ovom delu, cveće je raznovrsnije, a mirisi opijajući. Sa desne strane, na vrhu litice, vidi se selo Menke. Pred sam kraj kanjona nalaze se stare brane iz doba Rimljana, preko kojih se voda pravilno preliva. Nedugo posle toga, liticu sa leve strane smenjuje maslinjak, što je ujedno i znak da smo došli do kraja kanjona. Ceo kraj je poznat po maslinama i smatra se da ima preko 120 hiljada stabala, koja su uglavnom posađena još za vreme Rimljana. Lep i opuštajući prizor na kraju kanjona upotpunjen je zalaskom sunca, divljim cvećem i druželjubivim magarcima kao najisplativijim sezonskim radnicima u maslinjacima.

Tekst: Miloš Radević / extremecanyoning.com
Foto: Predrag Vučković / extremecanyoning.com

Sve fotografije, tekstovi i materijali sadržani na ovom sajtu su zaštićeni međunarodnim zakonom o autorskim pravima i ne smeju se reprodukovati, distribuirati i postavljati na drugim sajtovima bez prethodne pisane dozvole vlasnika. Predrag Vučković kao fotograf i Extreme Canyoning Team su vlasnici i autori svih materijala sadržanih na ovom sajtu (sa izuzetkom materijala saradnika).