NOVEMBAR U KANJONU DUBRAŠNICA

Share on Facebook

Na najbolji mogući način smo iskoristili bistar i sunčani novembarski dan, i drugu godinu zaredom kanjoning sezonu zatvorili prolaskom kroz kanjon Dubrašnice. Pristup do sela Ružići bio je brz i lak, a tamo nas je po običaju čekao jedan od najljubaznijih domaćina Mitar Nenadović. Topao novembarski dan je učinio da se svi dobro preznojimo pristupajući laganom stazom, dugačkom kilometar i po, do vodenog toka Dubrašnice. Iako je bila aktuelna suša, a broju sunčanih dana zaredom odavno se izgubio trag, Dubrašnica je imala vode taman toliko da maksimalno uživamo, a pri tom mnogo više nego sto smo očekivali. U nesvakidašnjem koloritu jesenjih boja, puno opalog lišća na sve strane i opuštenih misli, kao da nas je iznenadila, a ponekoga i razbudila, svežina vode u koju smo zagazili. U kanjonu dugačkom 1100 metara, posle prvog znatiželjnog kupanja, često smo izbegavali hladnu vodu za kupanje i drhtavicu kao posledicu. Zbog bolje bezbednosti nekih budućih prolazaka kroz ovaj kanjon namerno smo oborili dva zaglavljena, prilično trula, stabla koja su jedva stajala između dve obale i dve stene, da ne bi nekoga slučajno povredila. Lišće koje je prekrivalo čitav prostor oko reke, tako da se vidi samo tekući vodeni tok, je takođe plivalo kao po vojnoj komandi u koloni prateći maticu vode. Ipak, na jednom mestu se nataložilo toliko lišća u vodi poput živog blata što smo naravno iskoristili i za po koju dobru fotografiju. Najlepše mesto u kanjonu i najveći vodopad nas uvek iznova očara svojom lepotom. Iako, zbog ne tako velike vode, ovoga puta nije odavao razarajuću moć i adrenalinski efekat u nama, ali ni na koji načinin nije oskudevao u lepoti. Voda se razlivala na sve strane, preko i iz stene, tako da smo se po običaju na ovom mestu najviše i zadržali uživajući u trenutku u kome se nalazimo. Posle ovog dela i nekoliko lepih kaskada bližio se kraj kanjonja i ostatak stare, razrušene, vodenice. Vedenični kamen kao najupečatljiviji i najtrajniji dokaz, i po koja raspala greda nedaleko od ušća Dubrašnice u Trešnjicu, daju nam mogućnost i maštu da u svojim glavama svako za sebe zamišlja i konstruiše kako je to nekada stvarno izgledalo, i gde se šta nalazilo. Ovo upečatljivo, mirno i spokojno mesto je ujedno i kraj kanjona, odnosno početak evakuacije iz njega. Po utabanoj stazi dugačkoj blizu 3 kilometra, po još uvek vidljivoj svetlosti, uživajući u sutonu i sumirajući utiske dana na izmaku, lagano  smo se vratili na početak odakle smo i krenuli.

Share on Facebook
Share on Facebook

Sve fotografije, tekstovi i materijali sadržani na ovom sajtu su zaštićeni međunarodnim zakonom o autorskim pravima i ne smeju se reprodukovati, distribuirati i postavljati na drugim sajtovima bez prethodne pisane dozvole vlasnika. Predrag Vučković kao fotograf i Extreme Canyoning Team su vlasnici i autori svih materijala sadržanih na ovom sajtu (sa izuzetkom materijala saradnika).