Kanjonska grdosija zvana Vruća rijeka

Share on Facebook

Kanjon Vruće rijeke spada sigurno među najimpresivnije kanjone u okruženju. Nalazi se u blizini strogog centra Bara na Crnogorskom primorju. Iako lako prepoznatljiv i vidljiv iz centra grada, do ulaska u kanjon i nije tako jednostavno doći. Do ulaska u kanjon vodi stari makadamski put preko Velikih Mikulića koji se nalaze neposredno iznad ulaska u kanjon.
Ove godine smo imali brojne probleme u vidu pucanja kartera i bušenja gume, ali to ni najmanje nije uticalo na naše raspoloženje. Od Velikih Mikulića ulaz je jako prepoznatljiv u vidu ćuvika sa desne strane odnosno izbačene i oble stene koja je granica između dva kanjona. Sa tog mesta jasno je uočljiv sliv Vruće rijeke i jasno smo osetili snagu i veličinu kanjona koji nas sa nestrpljenjem usisava u novu avanturu. Iako sam ulazak deluje dosta jednostavno i prosto, čitavo podneblje je dosta zapušteno i zaraslo u trnovito bodljikavo nisko rastinje tako da svako tumaranje i traženje rute može da oduzme puno vremena i energije pre svega. Poučeni ranijim iskustvom odabrali smo najlepši i najjednostavniji ulazak uz pomoć jedne pritoke, tako da smo relativno rano već bili u srcu kanjona. Kao u većini primorskih kanjona, gornji deo sliva se odlikuje starim kamenim branama, prekrivenih finom mahovinom preko koje se preliva voda. Ove brane čvrsto i odlučno odolevaju zubu vremena tako da su najčešće skoro neoštećene što smo i iskoristili za po neku fotografiju. Pored čvrstog i kompaktnog korita, ovaj kanjon odlikuje i puno malih jezera koja predstavljaju pravo bogatstvo ovog kanjona. Koristili smo svaku priliku da se okupamo i uživamo u većini njih, a sunčan i lep dan nas je nagrađivao nerealnim bojama vode u njima. Kanjon se dosta brže prolazi nego ranije jer je sve veći broj sidrišta u kanjonu. Prvi put kada smo ga otkrili i prošli bio je potpuno netaknut, divlji, bez ijednog veštačkog sidrišta, dok je sada situacija nešto drugačija zbog novih sidrišta, tako da se određene prepreke znatno brže prolaze. Postavili smo i dva nova ringa, a primetili smo i određene gurtne i krateže od užarije koje su postavili drugi, što znači da kroz kanjon idu i druge ekipe na šta smo posebno ponosni kao pronalazači. Najlepši deo kanjona je svakako prepoznatljiv na svim fotografijama i sa njega se vidi u nizu nekoliko jezera i prepoznatiljiva forma kanjona. Ovde smo se najviše zadržali i ručali. Do ovog dela smo stigli dosta vremenski rano tako da nam je preostalo dosta vremena za uživanje u ostatku kanjona. Vertikale su se smenjivale sa svojom lepotom u uglačanošću, a uticaj mora je očigledan. Reka je uglavnom buična po čemu je i dobila ime dok u periodima kada nema puno kiše presušuje. Iako oskudna, ali ipak tekuća voda, u mnogome je doprinela da uživamo maksimalno ali pošto smo "uspeli" i kompletnu foto opremu da potopimo ostali smo uskraćeni za fotografije poslednje trećine kanjona. Bez fotografisanja prilično brzo smo se "sjurili" do kraja kanjona dok je sunce još uvek bilo visoko na nebu. Vruća rijeko jedva te čekamo po većoj vodi.

Tekst: Miloš Radević/extremecanyoning.com
Photo: Predrag Vučković/extreme-photographer.com

Share on Facebook
Share on Facebook

Sve fotografije, tekstovi i materijali sadržani na ovom sajtu su zaštićeni međunarodnim zakonom o autorskim pravima i ne smeju se reprodukovati, distribuirati i postavljati na drugim sajtovima bez prethodne pisane dozvole vlasnika. Predrag Vučković kao fotograf i Extreme Canyoning Team su vlasnici i autori svih materijala sadržanih na ovom sajtu (sa izuzetkom materijala saradnika).