KANJON REKE RAČE

Share on Facebook

Kanjon reke Rače nalazi se na planini Tari i uliva se u Drinu u blizini Bajine Bašte. Po ovoj reci je dobio ime i daleko poznatiji drevni manastir Rača, koji se nalazi na izlasku iz kanjonskog dela ovog vodenog toka. Ulaz u kanjon je jednostavno naći i vrlo je pristupačan, odmah ispod napuštenog vojnog hotela, niz makadamski put sve do malog jezera Jarevac. Baš iz tog jezera, ističe reka Rača, a vijugavom stazicom koja često preseca reku vrlo brzo se ulazi u kanjon.
Već posle prvih koraka smo imali osećaj kao da smo u pravoj džungli. Stoletna stabla, uglavnom bukve i crnog bora, stvaraju osećaj prave prašume. Popadala stabla su nas impresionirala svojom dimenzijom i prisustvom kroz ceo kanjon. Neretko, bio je pravi zadatak proći ovu nesvakidašnju drvenu prepreku pogotovu na eksponiranim mestima gde je voda nanela veći broj ovakvih stabala. Na jednom takvom mestu je jedan član ekipe propao kroz zemlju koja je još stajala na korenu ogromnog stabla, i neplanirano u toboganskom stilu se spustio dva tri metra niže. Ceo događaj je izgledao zabavno za sve članove tima osim za njega koji je zadobio nekoliko razderotina na desnoj ruci. Najinteresantniji je svakako bio početni deo kanjona jer se voda "držala" kao tekuća površinska, a dosta umerene i skromne vertikale su vrlo brzo nastupile. U ovom delu kanjon je i definitivno najuži, a posebnu atrakciju predstavljaju gvozdeni klinovi, šipovi, sajle, nogostupi, hvatišta koja omogućavaju prolazak vertikalnih prepreka gotovo bez užeta. Uže se koristi samo kao sredstvo za osiguranje, a ne i spuštanje (abzajl). Ove "gvozdene stazice" u steni je vojska postavljala prilikom svojih vežbi u davnim i srećnijim vremenima. Vrlo je interesantno kretanje ovim stazicama jer često "prečkaju" u steni horizontalno iznad samog vodenog toka ili imaju neku svoju kosu ili vijugavu putanju. Ovde svakako treba biti najoprezniji jer ima i dosta oštećenih i klimavih, a na nekim mestima gde je povremeno jaka voda, i iskrivljenih gvozdenih ankera pa nisu pouzdan oslonac. Ispadanjem iz gvozdene stazice preti opasnost povređivanja na ostalim gvozdenim komadima koji upravno štrče iz stene. Svakako za naše područje ove stazice su jedinstvene samo u ovom kanjonu.
Kanjon je poznat i po značajnoj populaciji mrkog medveda i divokoza. Sve vreme smo se trudili da budemo koliko je moguće tihi da bi videli i uslikali bar jednog medveda, ali ovoga puta nismo bili te sreće. Tome u prilog je išlo i to što kako je vreme odmicalo voda je sve više ponirala, sve su se dalje čuli naši zvuci i koraci po sve više suvom koritu. U jednom trenutku voda je potpuno nestala i to baš neposredno pre jedne od najlepših i najvećih vertikala ovog kanjona visine nešto preko 20 metara. Ovu vertikalu je moguće i obići po nešto eksponiranijem terenu, ali zbog svoje lepote i uglačanosti bila bi prava šteta propustiti takav prizor. Očarani lepotom ambijenta odlučili smo da na ovom mestu postavimo i jedno sidrište u vidu kombinacije spita i ringa zbog komfornijeg pristupa. Posebnu lepotu ovog dela dopunjuju dva veća stabla u čvornovatom spletu sa dosta manjih stabala, obraslih mahovinom, i poprečena u donjem delu vertikale. Čekajući na red za abzajl više puta smo mogli da zamišljamo koliko je tek nestvaran i lep ovaj deo u periodima kada ima vode u njemu. Posle ovog dela naš dalji napredak kroz kanjon se uglavnom sveo na hodanje po suvom koritu sa povremenim sitnim otpenjavanjima i preskakanjem stabala. Prisećali smo se kanjona Brusnice jer ima puno sličnosti sa ovim kanjonom, kao i nekih drugih kanjonskih priča ne bi li ubili monotoniju hodanja po suvom koritu. U jednom trenutku se prvo čuo jak huk, a zatim smo primetili da jak vodeni tok izlazi iz zemlje i Rača ponovo izvire. Ujedno tu je bilo vrelo Lađevac i kraj kanjona, a sa leve strane je bio makadamski put uz koji smo izašli.

Tekst: Miloš Radević/extremecanyoning.com
Foto: Predrag Vučković/extremecanyoning.com

 

Share on Facebook
Share on Facebook

Sve fotografije, tekstovi i materijali sadržani na ovom sajtu su zaštićeni međunarodnim zakonom o autorskim pravima i ne smeju se reprodukovati, distribuirati i postavljati na drugim sajtovima bez prethodne pisane dozvole vlasnika. Predrag Vučković kao fotograf i Extreme Canyoning Team su vlasnici i autori svih materijala sadržanih na ovom sajtu (sa izuzetkom materijala saradnika).