Izazov kakav nismo očekivali - Kanjon Nožice

Share on Facebook

Kanjon Nožice se nalazi u Crnoj Gori severoistočno od Podgorice, između Podgorice i Kolašina. Kanjonu se pristupa izuzetno lako tako što se sa starog puta Kolašin - Podgorica, posle Lijeve Rijeke iz pravca Kolašina skreno levo ka mestu Brskut. Posle skretanja, uočljiv je vodeni tok Nožica ali se neko vreme, maksimalno 1km,  putem ide nizvodno, sve do oštre krivine ulevo, odakle put kreće uzbrdo, a vodeni tok se odvaja desno. Tu smo se parkirali i spremili za ulazak u kanjon.

Odmah smo primetili izuzetno visok vodostaj, pogotovu što Nožice u delu pored puta imaju dosta široko korito. Ovo i nije tako čudno, s obzirom da su poslednjih dana intezivno padale kiše, ali smo bili delimično iznenadjeni jer je voda premašila sva naša očekivanja. Svesni velike avanture kao i mogućih opasnosti, spremni na većinu nepredvidjenih okolnosti pa čak i spavanje u kanjonu ušli smo u Nožice. Vodeni tok se u početku dosta poigravao, pakazujući svoju snagu i energiju samo na trenutke. Otežano je bilo napredovanje, skoro svuda gde se voda preliva ili reka sužava. U početku je bilo dosta mogućnosti i obilaska jake vodene matice, delimično kroz šumu ili oko velikog kamenja. Sve je to delovalo dosta zabavno i relaksirajuće, pogotovu jer smo često ležali u matici, prepustajući da nas sama nosi kroz vodu bez plivanja. Ovo nam je pomoglo da skrenemo misli i spustimo adrenalin koji je bio prisutan, svesni da sa ovom akcijom i količinom vode pomeramo i svoje granice. Jasno je bilo odmah da je kamenje u kanjonu klizavo kao led, nabujala voda i ne tako prozračna kao i da je bilo vrlo malo mesta za po neki skok u vodu, čime bi uštedeli dosta vremena. Uglavnom, u većini bazena bi zatekli dosta oblog kamenja u plićaku, jako nezgodnih za bilo kakav i najmanji skok. Kanjon je nastavio da se poigrava sa nama, iznenadjujući nas sa najsitnijim peskom, jako prijatnim za pešačenje, uglavnom na mestim gde reka ima širinu i ne previše padova i dubine. Kako je vreme odmicalo, kanjon Nožica je počeo sve više da se sužava, pakazujući svoju pravu lepotu. Posle nekog vremena, naišli smo na prelepi zid sa leve strane, odakle su krenuli pravi tehnički uslovi, korišćenje užeta i opreme. Tu se i vodeni tok kanalisao i suzio, bez previše rasipanja, pokazujući svima svoju neumoljivost. Napredak kroz kanjon je postao drastično sporiji i neizvesniji. Na jednoj vertikali smo imali dva vodopada koja su se u donjoj polovini sastavljala. Posle ovog dela kanjon se nastavio kroz izuzetno uzak procep, širine maksimalno jedan metar oivičen sa jedne strane vertikalnim zidom, a sa druge za nijansu blažim ali teškim za penjanje stenama odakle je trebalo izvući se iz vodene matice. Ovo smo rešili tako što smo se spuštajući se niz vodopad svesno ulazili u blago klatno, trudeći se da izbegnemo spoj dva vodopada i snagu vode koja sve melje. Ipak, jedan naš član se okliznuo i upao u klatno koje ga je potisnulo tačno ispod vodopada. S obzirom, da smo u par sekundi totalno izgubili vizualnu komunikaciju sa njim bili smo prinudjeni po prvi put da isečemo uže kako bi što pre isplivao ne gubeći vreme za skidanje sa užeta u jakoj vodi. Dalji napredak je zahtevao pomenuti izlazak iz matice, uz dosta teško prečenje oblih zidova stenja, nešto iznad vode. Ovo smo savladali sa medjuosiguranjima za čije postavljanje smo izgubili dosta vremena. Na sledećim kaskadama, vodeni tok je bio još jači jer je cela vodena masa bila u potpunosti kanalisana u jedan mlaz. Iako kaskade, sa ne tako izraženom visinom ali sa čestom transformacijom horizontalno i vertikalno, voda je posle jedna kaskade, a pre druge, imala toliko jaku horizontalnu brzinu da je bilo gotovo nemoguće preći sa jedne strane na drugu pa čak i na užetu. Ipak, krajnjim naporima smo savladali i ovaj deo, da bi nastavili dalje i dohvatili sidrište sa suprotne strane vodenog toka. Sve ovo je previše trajalo, a dan je polako odmicao. Posle ovog dela odlučili smo da što brže napredujemo kroz kanjon kako nas ne bi uhvatio mrak u nabujaloj vodi. Slikanje i snimanje smo prekinuli u potpunosti i posvetili se samo bezbednom i brzom prolasku i izlasku iz kanjona. Tačno u sumrak smo stigli do mesta gde se spajaju Brskut i Nožice i formiraju čuveni kanjon Mala Rijeka što je i značilo kraj kanjona Nožice. Ovde smo napravili kraću pauzu, pripremili lampe i spremili se za evakuaciju iz kanjona.

Evakuacija je značila da idemo uzvodno uz kanjon Brskuta, sve do prvih kuća gde nas je čekala naša logistika sa terenskim vozilima. Mrkli mrak u početku, veliki vodostaj Brskuta kao i naša iscrpljenost, su nam  drastično otežavali izlazak. Kad god je bilo moguće, izlazili smo iz vodenog toka probijajući se kroz rastinje i šumu i tražeći što lakšu putanju. U početku, gledajući uzvodno, uglavnom smo išli ili kroz vodu ili sa leve strane. Polako je kanjon Brskuta krenuo da se otvara, a svoje strme strane da obara dajući nam sve više šanse da izbegavamo ogromno kamenje i vodeni tok. U nekom trenutku smo prešli na desnu obalu i nešto više se popeli uz jako krupan sipar. Ovaj sipar smo iskoristili skoro celom dužinom da se ne bi probijali kroz sitno, bodljikavo rastinje i vodeni tok. Konjon Brskuta je postajao sve otvoreniji u pravcu našeg kretanja, a mesečina sve izraženija. S vremena na vreme bi se osvrnuli iza, gledajući fascinantne stene iznad mesta gde smo bili i gde počinje Mala Rijeka sa nevericom da smo tamo bili. Mesec je pravio toliko jako senku po sredini zidova kanjona i na taj način jos više uticao na atraktivan pogled u pozadini. Posle 12 sati akcije i tri - tri i po sata pešačenja uzvodno, nailazimo na prve znake civilizacije, a nedugo zatim i na mesto gde su nas čekali. Kao što neko reče, danas smo prošli dva kanjona jedan nizvodno,a jedan uzvodno :) Kanjon Nožice je kanjon kome ćemo se sigurno ponovo vratiti!

Ono što je jako važno napomenuti je da je ovaj kanjon izuzetno nepredvidiv sa velikim vodostajem i tehnički vrlo zahtevan u takvim uslovima. Nikako se nemojte odlučiti na ovaj kanjon ako nemate dovoljno iskustva ili sa nekim početnicima u kanjoningu ili sličnim aktivnostima. Kanjon Nožice važi isključivo za spremnu i uigranu ekipu. Do neke naredne naše akcije srdačno vas pozdravljamo.

Vaš “EXTREME CANYONING” team!

Share on Facebook
Share on Facebook

Sve fotografije, tekstovi i materijali sadržani na ovom sajtu su zaštićeni međunarodnim zakonom o autorskim pravima i ne smeju se reprodukovati, distribuirati i postavljati na drugim sajtovima bez prethodne pisane dozvole vlasnika. Predrag Vučković kao fotograf i Extreme Canyoning Team su vlasnici i autori svih materijala sadržanih na ovom sajtu (sa izuzetkom materijala saradnika).