EXTREME KANJONING OSVAJA NOVE MERIDIJANE

Share on Facebook

Na sveopštu radost čitavog Extreme Canyoning tima objavljujemo ekskluzivni članak iz fotografskog i turističkog magazina Kine, verovali ili ne. Dostupnost informacija na internetu u današnje vreme je velika, pa tako ni malo nije čudno što su o našim avanturama iz kanjona čuli i u Kini, te su sa velikom zainteresovanošću u svom vodećem turističko-fotografskom magazinu objavili priču o prolasku kroz kanjon Grlje na 6 strana.
"Photographic Travel Magazine of China" ima tiraž od 300.000 primeraka, a njihova aplikacija je sa interneta preuzeta 520.000 puta.

Photographic Travel Magazine of China

Kanjoning je jedna od onih avantura u kojima imate osjećaj da se nosite sa prirodom i svim njenim iskušenjima, i da istovremeno u njoj uživate. Fascinantni prizori kamenih skulptura, vodopada, kazana, bazena, ponora, uskih hodnika, procepa i još mnogo toga, sigurno će vas ostaviti bez daha. A da bi bili u prilici da uživate u čarima netaknute prirode u kanjonima, potrebno je i malo vještine i tehnike.
Kanjoning ili ekstremni kanjoning, podrazumeva prolazak ovih fascinantnih predela i prirodnih prepreka, spuštajući se niz uže, skačući u vodu, hodajući po eksponiranom, vlažnom i klizavom terenu, plivajući ili provlačeći se kroz uske procepe, kao i orijentaciju i pronalazak prave rute, otpenjavanje, a ne tako retko i penjanje. Tom prilikom se koristi dosta alpinističke, speleološke i ronilačke opreme, a u posljednje vreme sve je više i specijalizovane opreme za kanjoning.

Prokletije, ili Južni Alpi kako ih često zovu, jedan su od najzanimljivijih planinskih venaca Balkana koji karakterišu  mnoge osobenosti. Samo ime Prokletije simbolizuje prirodne odlike ovog kraja: neprohodnost, divljinu, kruševitost, ličnu nesigurnost. Ova planina je posebno interesantna ljubiteljima planinarskhih aktivnosti, obzirom da je najneistraženiji kutak mediterana, a verovatno i Evrope. Njene doline predstavljaju koncetraciju jedinstvenih prirodnih fenomena, osobenosti i kurioziteta. Nama svakako najiteresantnije je dolina Ropojane jer u njoj iz nestvarnog jezerceta "Savino oko" ili "Skakavica", kako ga naziva lokalno Albansko stanovništvo, izvire reka Grlja, koja sa svojim nevelikim tokom od 2,5 km teče kroz istoimeni kanjon dužine 500 m. Ova reka čini hidrografsku retkost i svakako najlepši prizor za srce i dušu posetilaca ovog kraja. Posebnu lepotu ovoj reci daje njen neobičan izvor koji predstavlja jedan od najvećih kraških vrela u Crnoj Gori, zatim njena bistroća, plahovitost i jeziva hladnoća od svega 6 stepeni Celzijuza.
Već posle nekoliko kilometara svog toka Grlja obrazuje kanjon koji ne možemo svrstati ni među duboke, a ni dugačke ali uvek ćemo mu pristupati sa velikim strahopoštovanjem. Razlog tome leži u uskim i glatkim procepima ovog kanjona gde uglavnom cirkuliše velika količina jezivo hladne vode. Kanjon je jako popularan i poznat u narodu jer se nalazi na početku mnogih planinarskih, alpinističkih i speleoloških staza sa izrazito pristupačnim i vidljivim prvim vodopadom i kazanom.
Kanjon Grlje je svakako fenomen za sebe, mistično parče prirode koje je vekovima izazivalo znatiželju ali i strah kod ljudi jer ulaz u kanjon liči na duboko i veliko grotlo u koji se uz zastrašujuću buku stropoštava vodopad tako da više liči na neki podzemni svet nego na kanjon koji je moguće proći.

Photographic Travel Magazine of China

I pored visokog vodostaja, svesni svih opasnosti i odgovornosti, odlučili smo se za prolazak kroz ovaj kanjon. Šatore i kamp smo postavili i uredili pored samog ulaza u kanjon tako da nismo bili uskraćeni buke i huka koje stvara voda. Lak pristup i blizina ulaza nam je dala dovoljno vremena da dobro isplaniramo svaki korak u kanjonu kao i neophodnu opremu. Pre samog ulaska u kanjon ispratilo nas je dosta ljudi, uglavnom meštana, sa kojima smo imali i više nego odličnu komunikaciju i saradnju, a usput smo napravili i po neku zajedničku fotografiju.

Prvi vodopad smo lako obišli zbog velike količine vode kao i dobrog prirodnog sidrišta, odnosno drveta koje smo imali sa leve strane kanjona, ali svakako prepuni iščekivanja onoga što sledi u nastavku kanjona.
Već na drugom vodopadu, vodostaj je bio značajno veći zbog dela reke koji ponire, pa su se pojavili i prvi problemi. Voda je bila toliko jaka i bučna da je komunikacija bila skoro nemoguća. Ta količina vode je išla u mlazu na sredinu drugog kazana praveći jake vrtloge, pa je u početku delovalo kao nemoguća misija proći dalje. U prilog tome je išlo i to što na mestu gde se završavalo spuštanje niz uže u vodu stajalo je  dosta odbačenih dečijih lopti koje je zarobio ovaj vrtlog. Takođe, vrtlog je neverovatnom brzinom mrsio ostatke užeta koje smo koristili i sa lakoćom pravio zamke članovima tima. U situaciji kada velika količina vode u mlazu preti da vas uvuče u centar potpomognutom vrtložnim strujama odozdo, trebalo je naći načina i nekako se provući i nastaviti dalje nizvodno. Na ovom delu smo sigurno izgubili više od sat vremena, a da pritom gotovo nismo odmakli od početka. Posle prvog preplivavanja, napravili smo gelender od užeta kako bi ostali članovi tima što brže i lakše prebrodili ovu prepreku. Kasnije su se nastavljali manji vodopadi, ali i manji procepi i kazani koji su svoje vrtložne zamke na drugačiji način smislili. Glavni problemi su bili kada se pravac vodopada ne poklapa sa pravcem vodenog toka, tako da bi pri ulasku u mali kazan vodena struja konstantno vukla u krug odnosno po obodu kazana i tako vraćala ka vodopadu umesto ka mestu gde voda otiče dalje niz kanjon. Sličan scenario je nastupio i u nastavku što znači dosta energije i timskog rada za prvog člana tima koji bi uspeo da izađe iz kazana, a odmah posle toga razvlačenje užeta vodoravno unutar samog kazana za ostale članove tima. U ovim situacijama jako je bilo važno voditi računa o pravovremenom skidanju sa užeta pre ulaska u vrtložnu vodu zbog mogućih opasnosti. Baš u jednoj takvoj, naizgled, lakoj situaciji, posle malog vodopada i bez kazana i vrtloga, ali jako uskog dela gde voda otiče, prilično smo se nagutali vode. Ne skidanje sa užeta u adekvatnom trenutku ovde može biti fatalno jer vodena struja duž uskog dela konstantno vuče na dole.

Photographic Travel Magazine of China

Fotografisanje ovog puta je bilo skoro nemoguće i samo su jaka želja i energija Predraga Vučkovića ovo omogućili. U prilog lošim fotografskim uslovima išlo je i to što je dan bio oblačan, a u kanjonu zbog zatvorenosti na mnogim mestima bio je mrkli mrak. Vreme provedeno u vodi je odmicalo strahovito sporo, a samim tim dejstvo adrenalina je polako slabilo i pothlađenost je bivala sve prisutnija. Koristili smo svaki kamičak ili upor u steni, iako ih je bilo jako malo, da bar na kratko izađemo iz vode ne bi li se bar malo ugrejali i odvojili od ledene vode. Na mestu poznatom od ranije i prvom mogućem mestu gde smo svi mogli da izađemo iz vode na glatku i klizavu stenu, napravili smo pauzu. Tu smo jeli voće i čokoladice uz vreo čaj iz termosa ne bi li povratili snagu i temperaturu koja nam je više nego ikada bila potrebna. Posle pauze oprezno smo krenuli dalje, znajući da nas čeka najveći vodopad u kanjonu kojem je jako teško pristupiti zbog vode koja se preliva i preti da nas povuče niz vodopad mimo kontrole. Opet pažljivo uz pomoć užeta i uz timski rad polako smo prilazili ovom vodopadu ne bi li postavili sigurnu instalaciju od užeta za pristup. Takvu sablasnost i iščekivanje nemoguće je prepričati, a slike vode koja preliva u ambis, vuče i puši oivičena uglačanim zidovima stena izlazeći polako iz mraka ostaju urezane u pamćenje za ceo život. Posle pažljivog postavljanja instalacije od užeta i prebacivanje tima na skučenu policu pored, prejašući samu uglačanu ivicu vodenog toka i vertikale, spremamo se za abzajl. Iako već satima u promrzloj vodi, raspoloženje naglo raste jer se kraj kanjona približava. Vodena sila ovog vodopada je za svako divljenje i respekt zbog visinske razlike od preko 30m. Poslednja etapa kanjona počinje sa dosta plivanja i mračnih delova sa dobro poznatim granjem kao preprekom na samom kraju kanjona. U ovom delu bez lampe je nemoguće funkcionisati. Mi smo uspeli dobar deo granja da oslobodimo i očistimo, a samim tim nama, a i ostalim grupama posle nas, olakšamo prolaz. Ovo je u svakom slučaju ona tamna strana kanjona, ne samo zbog svetla već i zbog puno zarobljenog smeća. U takvom nemilom okruženju uspeli smo i zmiju da zateknemo na šta nismo pridavali baš ni malo pažnje, iscrpljeni i željni izlaska. Posle izlaska i 6-7 sati provedenih u vodi, vidno raspoloženi i željni nove akcije lagano smo se vratili u kamp.

Photo: Predrag Vučković/extreme-photographer.com
Tekst: Miloš Radević/extremecanyoning.com

Sve fotografije, tekstovi i materijali sadržani na ovom sajtu su zaštićeni međunarodnim zakonom o autorskim pravima i ne smeju se reprodukovati, distribuirati i postavljati na drugim sajtovima bez prethodne pisane dozvole vlasnika. Predrag Vučković kao fotograf i Extreme Canyoning Team su vlasnici i autori svih materijala sadržanih na ovom sajtu (sa izuzetkom materijala saradnika).