Extreme Canyoning u X-Sports & Outdoor magazinu

Share on Facebook

Novi broj redizajniranog, i sada digitalnog, magazina X-Sports & Outdoor u novom broju donosi priču o kanjonu Perin potok, koji je Extreme Canyoning tim posetio u aprilu prošle godine. Inače, X-Sports & Outdoor magazin je specijalizovan za ekstremne i sve slične sportove, odnosno sve aktivnosti pod zajedničkim nazivom Outdoor sportovi.
Više o X-Sports & Outdoor magazinu možete saznati preko zvaničnog portala www.xsportsmag.com

X-Sports & Outdoor magazin

Extreme Canyoning tim obišao je novi kanjon Perin potok u kraju koji je najpoznatiji po maslinama.
Suva rijeka odnosno Perin potok se nalazi na svetoj planini Rumiji, pozicioniranoj na Crnogorskom primorju, tačno između Skadarskog jezera na severoistoku i Jadranskog mora, odnosno Barskog polja na jugozapadu. Uliva se u Rikavac, koji se nešto dalje uliva u more. Orijentacija kanjona je jugozapad, u šta se lako možemo uveriti tako što pri izlasku iz kanjona u popodnevnim časovima sunce sija pravo ispred, što može da prija u hladnijem periodu. Skoro paralelno sa kanjonom Suve rijeke, nalaze se i kanjoni Rikavac i Vruća rijeka. Ako bi ih lokacijski poređali sleva na desno gledajući iz Bara, a ujedno i gradacijski po veličini i impresiji, prvo sa leve strane, neposredno pored Starog Bara je Rikavac, zatim u sredini Suva rijeka i na kraju najveća impresija od Rumijskih kanjona - Vruća Rijeka, skroz desno oslonjena na Lisinj. Ove kanjone deli "samo" po jedno brdo, pa su lako prepoznatljivi sa većine mesta iz Bara i okoline, ali i na fotografijama karakterističnim za Rumiju. Postoji jako lepa, stara planinarska i čobanska staza koja kreće iz Starog Bara i preseca sva tri kanjona i završava se u Velikim Mikulićima. Nažalost, ova staza nije ucrtana skoro ni na jednoj od mnogobrojnih mapa koje se nalaze u Starom Baru. Karakteristike terena na Rumiji su nisko trnovito rastinje i oštro stenje i kamenje, pa je svako kretanje van staze, livada ili maslinjaka skoro nemoguće, čak i za mnoge životinje.

Perin potok u X-Sports & Outdoor magazinu

Suva rijeka nastaje od nekoliko  potočića i potoka od kojih je najznačajniji Perin potok, po kojem mnogi i nazivaju ovaj kanjon. U kanjon smo odlučili da uđemo na najvišem kraku odmah ispod napuštenih, zaraslih ostataka kuća i imanja Lumetića. Do ovog mesta smo stigli pomalo zaraslom i već pomenutom stazom od Velikih Mikulića ka Starom Baru. Do Velikih Mikulića se stiže vozilom, tako što se od kružnog toka, nadomak Starog Bara krene prvo ka Virpazaru, zatim u selu Sustaš skrene na uski betonirani put ka Velenbusima. Prateći ovaj uglavnom betonirani i makadamski, a na pojedinim deonicama asfaltirani put uz brdo, prvo se prolazi Dobri Do, a nedugo zatim niz brdo stiže u Velike Mikuliće. Čim smo stigli u Mikuliće, jasno se mogao čuti huk Vruće rijeke koja je najbliža ovom mestu, a i mnogobrojnih okolnih vodopada koji se nalaze u blizini. Vruća rijeka neodoljivo pleni i usisava nas u sebe zbog svoje lepote, i to se svakako treba osetiti, ali i iskontrolisati, jer ovoga puta u planu je bio prolazak Suve, a ne Vruće rijeke. U početku Vruću i Suvu rijeku deli samo jedan mali ćuvik, da bi kasnije to bilo totalno pusto i karakteristično brdo Majelika. Brzo smo pregazili Vruću rijeku i popeli se par desetina metara i prešli u sliv planirane reke. Usput smo naišli na krdo konja zahvaljujući kojima najvećim delom još uvek postoji staza kojom hodamo. Prateći stazu stižemo do Lumetića i mesta gde smo ušli u kanjon odnosno vodeni tok. Na ovom mestu se spaja nekoliko pritoka, a zbog obilinih kiša bio je vidljiv i veliki vodopad tik ispod Dobrog Dola, koji je bio dosta visoko iznad nas. Ponovo smo naišli na konje u blizini vode prepušteni sami sebi i jedino se koriste u periodu berbe maslina kao radna snaga zajedno sa magarcima. Prateći dalje vodeni tok u početku je bilo najviše hodanja, sitnog otpenjavanja i kupanja. Na jednom mestu jasno je bio uočljiv sastav stene od paleozojiskih i mezozojiskih naslaga što smo i dokumentovali fotografijama.

Perin potok u X-Sports & Outdoor magazinu

Zbog ovog dela svakako nismo zažalili što smo tako visoko ušli u kanjon. Posle nekoliko sati izmarajućeg hodanja, provlačenja i skakanja stigli smo na najatraktivniji i najuži deo kanjona koji je jasno uočljiv sa većine mesta unutar kanjona. Totalno smo se prepustili čarima vodopada od 20-tak metara, gde se voda prelivala na nekoliko mesta u previsni deo ispod koga se nalazilo dosta divljih golubova. Ovo je svakako najatraktivniji deo kanjona, pa smo se tu zadržali skoro dva sata. Tu smo našli i lobanju od davno uginulog konja. Posle ovog dela, nastavak je u vidu nekoliko uskih i manjih vertikala posle kojih se kanjon otvara ka suncu i jugozapadu. Ostatak kanjona je bio uglavnom otvoreniji i širi sa visokim i impozantnim okolnim zidovima, ali bez većih vodopada. Pošto je sunce mnogo dostupnije u ovom delu, cveće je bilo raznovrsnije, a mirisi opijajući. Sa desne strane, na vrhu litice se moglo videti selo Menke, koje se nalazi tačno na brdu između Rikavca i Suve rijeke. Pred sam kraj kanjona, nalaze se stare brane verovatno iz doba Rimljana preko kojih se voda pravilno preliva. Nedugo posle ovog dela, liticu sa leve strane zamenjuje maslinjak, što je ujedno i znak da smo došli do kraja kanjona. Ceo kraj je poznat po maslinama i smatra se da ima preko 120 hiljada stabala, koja su uglavnom posađena još za vreme Rimljana. U svakom slučaju, lep i opuštajući prizor na kraju kanjona upotpunjen zalaskom sunca, divljim cvećem i druželjubivim magarcima kao najisplativijim sezonskim radnicima u maslinjacima.

Photo: Predrag Vučković/extreme-photographer.com
Tekst: Miloš Radević/extremecanyoning.com 

Sve fotografije, tekstovi i materijali sadržani na ovom sajtu su zaštićeni međunarodnim zakonom o autorskim pravima i ne smeju se reprodukovati, distribuirati i postavljati na drugim sajtovima bez prethodne pisane dozvole vlasnika. Predrag Vučković kao fotograf i Extreme Canyoning Team su vlasnici i autori svih materijala sadržanih na ovom sajtu (sa izuzetkom materijala saradnika).