Extreme Canyoning u ReFoto Magazinu

Share on Facebook
ReFoto Magazin

Peđa Vučković i dalje uspešno spaja dve velike ljubavi: prema fotografiji i ekstremnom sportu. Istražujući lepote i uzbuđenje koje donose razne sportske vratolomije, dospeo je i u duboke, hladne i mračne kanjone koji, za one najhrabrije i najistrajnije, kriju neslućene lepote i izazove. Peđa je zajedno s Milošem Radevićem (jedan od vodećih ljudi u gorskoj službi spašavanja) oformio tim ”Extreme Canyoning”. Njega čine zaljubljenici u različite vrste ekstremnog sporta, a kanjoning (Canyoning) ih spaja kroz alpinizam, ronjenje i boravak u prirodi! Kanjoni predstavljaju pravu netaknutu prirodu i zaista malo ljudi može kroz njih da prođe, naročito kroz one ekstremnije. Ipak, Peđa na sve ovo doda i skoro 30 kg foto- opreme s kojom se spušta niz uže, penje po klizavim stenama, roni, pliva, hoda po vodenom toku, provlači kroz uske procepe... i to sve zbog dobre fotografije!

Samo za iskusne
Fotografisanje u kanjonu vrlo je zahtevno i to od samog početka. Pored pomenutih tehnika, neophodno je poznavati i planinarske tehnike, sistem orijentacije i navigacije i traženje pravog puta jer su kanjoni najčešće u zabačenim predelima, daleko od domašaja civilizacije. Fotograf nosi opremu, tešku i kabastu, i uz sve to mora paziti da je ne razbije o stene ili pokvasi, a u kanjonima je svuda spoj kamena i vode. To sve otežava uspešan prolazak. Na ekspedicijama s ”Extreme Canyoning” timom Peđa nosi dva fotoaparata i jedno podvodno kućište, s tim da je jedan fotoaparat zaštićen od vode, a drugi se nalazi u kućištu. Kao i u svakoj oblasti fotografije, i ovde je najveći izazov kako snimiti svu lepotu kanjona na nov i inventivan način, kako pridobiti gledaoce jedinstvenim pogledom na ionako mnogima nedostupna mesta kao što su kanjoni?

Foto oprema
U zavisnosti od vrste kanjona, Peđa određuje koju će opremu nositi. Osnovnu opremu čini Nikon D3 i tri objektiva (16 mm, 17–35 m i 14–24 mm). Tu je i podvodno kućište veoma osetljivo na udarce i ogrebotine, a teren je vrlo zahtevan i grub. Da bi dočarao ambijent kanjona koji je uvek veoma uzak, Peđa koristi širokougaone objektive. Svetlosno jaki objektivi se podrazumevaju jer u kanjonu nema svetla. Peđa to ističe kao veliki izazov za fotografa jer u lošim svetlosnim uslovima treba snimiti dobru i atraktivnu fotografiju. U uskim kanjonima voli da se fokusira na svetlosne rupe koje koristi kao snopove svetlosti za osvetljavanje nekoga ili nečega u kanjonu, i time daje akcenat fotografiji. Nikada ne koristi blic!
Velika pomoć timu je firma ”Iglu šport” koja im obezbeđuje najnoviju opremu neophodnu za preživljavanje u esktremnim uslovima.

Extreme Canyoning u ReFoto magazinu

Voda, vazduh, zemlja
Specifičnost kanjona jeste to što ih čine stene, mahovina, trava, drveće, voda... Oni su često mračni, što dodatno otežava fotografisanje. Peđa je, naravno, primenio svoje veliko iskustvo u snimanju raznih sportova, pa je upotrebio podvodno kućište za svog "mezimca", fotoaparat Nikon D3, da bi fotografisao direktno iz vode i to tako da pola fotografije bude snimak pod vodom, a pola nad vodom. Pukotine kroz koje se probija sunce iskoristio je na sličan način kao kad fotografiše pod vodom, pa su tako nastali snimci koji na izuzetan način dočaravaju svu lepotu kanjona, ali i zahtevnost terena. Iako 90 odsto fotografija snimi iz ruke, Peđa nosi i mali stativ, koji je neophodan kada je količina svetla minimalna. Na pitanje kako nastaju ovi snimci, Peđa s osmehom kaže: "Teško!" Uglavnom dok pliva u vodi koja je jako hladna, oko 5-6 stepeni Celzijusovih, ili se nogama oslanja na neke stene pod vodom da bi bio stabilniji jer su ekspozicije često veoma duge zbog pomenutog nedostatka svetla. Kada tome dodate nekoliko sati provedenih u vodi, jasno vam je koliko je ovaj poduhvat težak i zahtevan. Specifičnost kanjona jeste što nema povratka, već samo izlaska na drugu stranu, pa treba voditi računa i o vremenu – da ekipu ne uhvati mrak. Dešavalo se da Peđina ekipa spava u kanjonu kako bi stigli da završe sve što su naumili, iako se to ne preporučuje.

Fotografski izazovi
Zbog nedostatka svetla često fotografiše dugim ekspozicijama, oko 1/30-40 s, i koristi visoku osetljivost, ali ne preko ISO 2.000. Specifična je izuzetna prozirnost vode u kanjonima koja ne može da se nađe na drugim mestima, jer je ovde ekstremno čista i stalnim proticanjem istesala je stene, pa nema više šta da je prlja. Za Peđu kao fotografa ta bistra voda predstavlja najveći izazov i zato snima pola-pola, pod vodom i nad vodom. Fokus je, uglavnom, na površini vode jer se čovek najčešće tam nalazi. I uvek na osnovu glavnog motiva određuje parametre snimanja.
Kada snima u vodi, često je zaglavljen između dve stene, ili sedi na steni, nekad mora da razapne uže ako je voda brza ili visi s užeta, pluta po vodi, ali tada problem stvara voda koja nosi. U suštini, stalno smišlja kako će nešto da uradi, ali zato vreme brzo prolazi i temperatura više nije primarna, ne oseća je toliko. Ipak, vrlo važan faktor jeste temperatura vode koja je uvek ispod 12 stepeni. Veoma je teško biti u tak hladnoj vodi i fotografisati. Na primer, u kanjonu Grlje na Prokletijama temperatura vode je samo šest stepeni, a prolazak traje oko 4-5 sati. Zbog hladne vode zamagle se i objektivi, pa često mora da čeka da kondenzovana voda ispari, mada podvodno kućište to delimično olakšava jer je stalno pod vodom. Iz tog razloga ne treba često vaditi fotoaparat iz vode da ne bi bio izložen drastičnim promenama temperature, ali to prvenstveno zavisi od izdržljivosti fotografa.

Oprema i organizacija
Oprema članova tima je na ovakvim ekspedicijama veoma važna. Od obuće, nose se specijalne cipele (gojzerice) i neoprenske čarape koje drže telesnu temperaturu. Obavezni su ronilačko odelo, alpinistički šlem, pojas s kompletnom sigurnosnom opremom (alatkama) za spuštanje i osiguravanje na užetu. Ekipa koristi ronilačka odela od 5, 6 ili 7 mm, u zavisnosti od kanjona i temperature vode. Ima, međutim, kanjona koji se prolaze skoro 13 do 14 sati! To ne dozvoljava usredsređenost samo na fotografiju, mada je njoj skoro sve podređeno, već stalna koncentracija mora biti usmerena na uslove prolaženja, bezbednost i opremu. Peđa svoju foto-opremu nosi u rancu s vodonepropusnom vrećom (a nekad čak i kofer). Ovaj tim čini osam članova, a bude i gostiju. Zahvaljujući dobroj uigranosti tima, mogu da prođu kroz bilo koji kanjon sa svom pratećom i fotografskom opremom. Miloš i Peđa su organizatori svih ekspedicija, a Miloš obezbeđuje veliki deo tehničke podrške. Uspevaju da savladaju sve prepreke i sve zamisli da sprovedu u delo, u velikoj meri zahvaljujući Miloševom iskustvu. Po težini fotografisanja, Peđa Vučković svrstava kanjoning u sam vrh, ali mu iskustvo u velikoj meri olakšava rad. Količina adrenalina i izazova koje ovaj sport nosi sa sobom čine ga jednim od najekstremnijih sportova, a u isto vreme i najlepših jer predstavlja spoj boravka u prirodi i sporta. To sve obično traje od tri do pet božanstvenih dana prepunih avanture i povratka netaknutoj prirodi, koje je na našoj planeti, nažalost, ostalo još tako malo.

Tekst: Ivana Tomanović

Sve fotografije, tekstovi i materijali sadržani na ovom sajtu su zaštićeni međunarodnim zakonom o autorskim pravima i ne smeju se reprodukovati, distribuirati i postavljati na drugim sajtovima bez prethodne pisane dozvole vlasnika. Predrag Vučković kao fotograf i Extreme Canyoning Team su vlasnici i autori svih materijala sadržanih na ovom sajtu (sa izuzetkom materijala saradnika).