Extreme Canyoning u Playboy Magazinu

Share on Facebook
Playboy magazin

Većina ljudi u Srbiji ne zna da je i u našoj okolini moguća jedna od najčudesnijih avantura u netaknutoj prirodi, kakvu pruža ekspedicija po kanjonima. Extreme Canyoning i dalje doživljava svoju ekspanziju čemu svedoči i članak u jednom od najpoznatijih svetskih magazina kao što je to Playboy. U srpskom izdanju magazina Playboy za maj mesec 2012. godine, pored zanimljivih fotografija iz kanjona našeg regiona, saznaćete neke osnovne stvari o ovom, sve više popularnom, sportu kod nas, a na način kako to predstavljaju urednici ovog magazina.

Karta u jednom pravcu
Netaknute prirode, u ovo doba masovnog turizma, u Evropi jedva da je preostalo. Gde god da krenete: na najdalja grčka ostrva, u francuska seoca i alpske planine iznad njih, norveške fjordove, na islandske vulkane ili sicilijanske nacionalne parkove, sa svih strana vrebaju turisti sa fotoaparatima i mobilnim telefonima. Oni koji žele malo mira i u kojem će moći sebi da priušte nešto od onog iskonskog „povratka prirodi“ van all inclusive aranžmana, sve više se orijentišu na alternativni, istraživački, avanturistički način odmora, jedini koji takvu šansu pruža.
Ovaj vid odlaska u prirodu je sve popularniji u svetu poslednjih godina. Probio se i u naš region, a sve ga je više i u Srbiji. Istraživanje kanjona je jedan od najuzbudljivijih načina da se pobegne u netaknutu prirodu. U pitanju je jedna od onih avantura u kojima imate osećaj da uspevate da se nosite sa prirodom i svim njenim iskušenjima i da, istovremeno, u njoj uživate. A ta iskušenja nisu mala, posebno kada dolazite iz sredina u kojima je pešačenje ulicama postalo jedna od ekstremnijih fizičkih aktivnosti.
Već samim dolaskom u kanjon transportovani smo iz svog svakodnevnog konfora u potpuno novi svet, u kome važe neka druga, nama potpuno nepoznata, pravila. Ne moramo otići daleko da bismo imali taj osećaj kao da smo u džungli. Velika većina ljudi koji žive u Srbiji ne zna da već u okolini Valjeva postoji Tribuća, najpopularniji kanjon kod nas, koji je već dosta ljubitelja kanjona videlo. Nešto ispod, ka Tari i Zlatiboru, nalazi se kanjon pored prelepog jezera Perućac, jedan od najvećih u regionu. U nacionalnom parku Tara je kanjon Brusnice, najnoviji potencijalni hit za ljubitelje ovog ekstremnog sporta, za koji ne znaju čak ni mnogi koji tu žive. Taj kanjon mogu da obiđu i obični turisti, uz nešto obuke o kanjoningu, koja obično traje jedan dan ili jedan vikend. A vredi tog truda: odatle je prelep pogled na Drinu i jezero Perućac.
"Ima dosta lepih kanjona kod nas, onih za koje znaju ljudi koji se bave kanjoningom, ali i neotkrivenih. Najčešće su uz sliv Ibra i Lima. Srednji tok Lima je neistražen, kao i gornji tok Ibra. U stvari, najviše se zna o kanjonima Drinskog sliva, oko Bajine Bašte", kaže za Playboy Kraljevčanin Miloš..., pripadnik Gorske službe za spasavanje i jedan od najboljih poznavalaca kanjona kod nas.
Proleće je idealno vreme da se, sa kartom u jednom pravcu, upustite u nepoznato, u otkrivanje terena kojim je pre vas prošlo vrlo, vrlo malo ljudi i iz koga ne možete izaći dok ne savladate tih nekoliko kilometara. "Čak i jednostavan, suv kanjon može odisati sjajnom atmosferom, svojim dramatičnim visokim zidovima koji opkoljavaju uzak kanal, nudeći vam malo mogućnosti za trenutno izvlačenje. Dodajte tome i buku vodenog naleta, jedan ili dva spusta, i doživećete nezaboravno iskustvo. Tek na dnu ponovo postajete bliži poznatom vam svetu".

Playboy Srbija

Ovo iskustvo ne moraju da dožive samo uvežbani sportisti, alpinisti, speleolozi i drugi naviknuti na uslove snalaženja u surovijoj prirodi od odlaska u park. Naprotiv, uz malo obuke, u kanjoning se mogu upustiti i oni koji bar malo održavaju kondiciju tokom godine. A jedan ili više dana provedenih u spuštanju ili penjanju po planinama i liticama kanjona probudiće one osećaje koji su novije generacije zaboravile, iskonski osećaj osvajača novih, nepokorenih terena, osećaj samopouzdanja koje nosi sposobnost za pokoravanje divljine, sklada sa prirodom koji smo zaboravili neurotično vezani za naše dnevne obaveze.
Taj stres, koji često ne napušta ni one koji su otišli na odmor na kome se po ceo dan izležavaju, istog se trenutka zaboravlja pred avanturom kojom je ispunjen svaki trenutak u kanjoningu. Tamo jedino jedva čekate da vidite šta se krije iza sledećeg „ćoška“ – iza drveta ili stene.
U našim kanjonima, kao i kanjonima u celom regionu, koji je izuzetno bogat izuzetnim prirodnim lepotama (odličnih kanjona ima u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Sloveniji), videćete netaknutu prirodu, do koje ljudska noga nije kročila stotinama ili hiljadama godina unazad. Mnogi znaju za crnogorski kanjon koji ima i adekvatno ime – Nevidio – koji zaista izgleda čudesno. Kroz njega se može proći i bez alpinističke opreme. Ali i mnogi drugi... Kamene figure koje je voda nevidljivo klesala, apstraktno zidovi kanjona, vodopadi i bazeni, kazani i sifoni, ponori i procepi, hodnici koji vode u susednu prostoriju, u arhitekturu prirode koju je nemoguće opisati ili kopirati. Iz procepa ćete izaći na vertikalnu ili horizontalnu terasu, od nje silazite u amfiteatar, a od njega... Gazite često po stenama obloženim mahovinom mekanom kao zečja šapa, koja se spušta u vodu bistru kao vazduh, i daje joj zeleno-tirkiznu boju. Igra svetlosti koja dolazi od sunca, i koja kratko traje, jer se tamo brzo smenjuju svetlosni uslovi, najbolje je zabeležena na fotografijama Predraga Vučkovića, našeg saradnika koji je pravo sa fotografisanja skoka sa ivice svemira u Novom Meksiku (pogledati aprilski broj Plaboya) otišao na kanjoning u Crnu Goru. Peđa ostavlja fotografijama da govore o tome koliko je prolaženje kroz kanjone uzbudljivo i lepo, ali podseća i na opasnosti, zbog kojih se u kanjoning ide samo timski, disciplinovano i uz svest da je bezbednost uvek na prvom mestu.
„Ne treba se, naravno, bojati, ali treba biti maksimalno oprezan. Uvek se može početi sa lakim kanjonima, koji predstavljajau gotovo pravolinijski prolazak kroz neki prelepi klanac. Ekspedicija može biti duga nekoliko sati ili nekoliko dana, tokom kojih se može toliko toga lepog doživeti. Samo treba sve vreme na prvom mestu da bude bezbednost, kako se takav doživljaj ne bi pokvario nekom povredom koja se najčešće događa zbog nečije neopreznosti. Ja sam išao kroz kanjone koji zahtevaju i penjanje i spuštanje, i ronjenje ili plivanje, visio sam mnogo puta na užetu da bih dobio dobre fotografije... Nikad se niko nije povredio zahvaljujući jasnim pravilima, koja podrazumevaju i odgovarajuću opremu i sve mere predostrožnosti. U takvim uslovima, kanjoning je jedno od najlepših iskustava koje čovek danas u prirodi može doživeti“, priča Vučković u vreme dok se sa svojim Extreme Canyoning Teamom spremao za novu ekspediciju na tvrđavi Maglič, između Kraljeva i Raške. Pored uživanja, kanjoning krije i opasnosti, baš zbog izuzetne dinamičnosti i ekspedicija i prirode u koju one odlaze. Kanjoni mogu da se drastično promene u jednom trenutku: od svetlih, osunčanih i toplih mesta, pretvore se u roku od nekoliko minuta u mračne i hladne. U proleće je tamo najuzbudljivije, ali tada treba biti posebno oprezan, jer često ima dosta ledene vode posle jakih kiša ili usled otapanja snega. Svaka povreda u kanjonu je neugodna i osnovni cilj svake ekspedicije je stvaranje uslova da do nje ne dođe. Treba znati da povratka nazad u kanjonu nema, i da se on uglavnom mora preći ceo da bi se došlo u priliku da se povređeni zbrine. Što može potrajati nekoliko sati, ponekad i dana. Orijentacija, određivanje rute, navigacija... sve je to veoma važno za uspeh ekspedicije, tako da početnicine bi trebalo da se u ovakve avanture upuštaju sami, već da idu sa iskusnim vodičima.

Extreme Canyoning u Playboy magazinu

Uže glavu čuva
Treneri kanjoninga u Extreme Canyoning Teamu (na fotografiji desno) tvrde da su sve mere za bezbednostučesnika ekspedicija koje oni organizuju na najvišem nivou. Uključujući i posedovanje satelitskih telefona. Pored disciplinovanog pridržavanja pravila sa kojima su upoznati svi članovi ekspedicije, veoma je važna oprema koju sa sobom nose. Kvalitetno uže je najvažniji deo opreme za ovu vrstu avanture. Neophodno je za spuštanje i za uspinjanje, bez njega se ne može niti ući niti izaći iz kanjona. Zato je važno uvek imati rezervno, ukoliko se ono koje nosite umrsi, zaglavi ili ošteti. Tu je i neoprensko odelo, koje je na ovakvim ekspedicijama kao druga koža, koje štiti od hladnoće, posebno u hladnoj vodi, kao i od udaraca u čvrste i oštre stene. Poželjna je obuća koja se pravi specijalno za kanjoning. Važno je da bude veoma kvalitetna pošto ćete dobar deo vremena provesti sa nogama u vodi. Pored toga, neophodno je imati šlem, alpinistički pojas, desender za kontolisano spuštanje niz uže, nepromočivi ranac i vrećice za tehniku koju nosite sa sobom, baterijsku lampu...

Tekst: Perica Gunjić
Foto: Predrag Vučković

Sve fotografije, tekstovi i materijali sadržani na ovom sajtu su zaštićeni međunarodnim zakonom o autorskim pravima i ne smeju se reprodukovati, distribuirati i postavljati na drugim sajtovima bez prethodne pisane dozvole vlasnika. Predrag Vučković kao fotograf i Extreme Canyoning Team su vlasnici i autori svih materijala sadržanih na ovom sajtu (sa izuzetkom materijala saradnika).