Extreme Canyoning u Planinarskom Glasniku

Share on Facebook

U novom prolećnom izdanju Planinarskog Glasnika objavljena je priča o kanjonu Brusnice. Ovaj kanjon se nalazi na planini Zvijezdi koja pripada masivu Tare odnosno nacionalnom parku Tara. Brusnicu sačinjavaju Omar i Galinska reka koje se posle kraćeg toka spajaju. Uliva se u jezero Perućac na Drini na 24-tom kilometru od brane i zajedno sa jezerom predstavlja prirodnu granicu između Srbije i Bosne koja se dalje nastavlja niz Drinu. Nadamo se da ćemo ga uskoro ponovo posetiti.

Kanjon Brusnice nalazi se na planini Zvijezdi koja pripada masivu Tare, odnosno nacionalnom parku Tara. Brusnicu sačinjavaju Omar i Galinska reka koje se posle kraćeg toka spajaju. Uliva se u jezero Perućac na Drini na dvadesetčetvrtom kilometru od brane i zajedno sa jezerom prestavlja prirodnu granicu između Srbije i Bosne, koja se dalje nastavlja niz Drinu. Brusnici se lako pristupa sa Predovog krsta, do kojeg se stiže asfaltiranim putem od brane na Perućcu, pa uz kanjon Dervente. Sa Predovog krsta, makadamskim putem niz brdo, posle kilometar i po, stiže se do po- slednjih kuća i vidikovca Omarski Rid, odakle su lako uočljivi tok Galinske reke desno i Omara levo, kao i ve- ličanstveni kanjon Brusnice. Kanjonu se može pristu- piti na dva načina, sa Omarskih vrela, što je atraktivnije i nešto teže, kao i kroz Galinsku reku. Za rezervat Zvijezde može se sa sigurnošću reći da predstavlja nešto veoma vredno što Srbija može da ponudi. Pri samom dolasku na ovo posebno mesto, ne- retko ćete biti u situaciji da vam neka divljač pretrčava put, dok se u noći neprekidno čuju raznoliki glasovi životinja, uglavnom ptica i prenamnoženih lisica. U ovom području je najveća populacija mrkog medveda u Srbiji , a i širem regionu. Procenjuje se da ih ima oko 50, dok je divokoza preko 200.
Na području od nekoliko hiljada hektara, najveći deo je pod šumom, uglavnom mešovitom gde dominiraju smrče, jele i bukve, a specifičnost, u odnosu na druge planine, predstavlja veliki broj reliktnih i endemičnih vrsta šumskih zajednica. Posabnu vrednost i značaj ima Pančićeva omorika, a divljenje posetilaca iza zivaju borići koji rastu na ‘neverovatnim mestima strmih litica, odnosno izdvojeni u stenama i izraženim grebenima. "Extreme Canyoning" tim je početkom novembra posetio kanjon Brusnice, jednu od najvećih i najlepših divljina u Srbiji.
U kanjon smo ušli sa Omarskih vrela. Nivo vode u početku je bio slab, ali zadovoljavajući, dosta blatnjav i neobičan, kroz šumu sa puno oborenih stabala i mahovine. Vrlo brzo samo stigli do ušća sa Galinskom rekom koja je bila, na našu žalost, skroz suva i bez površinskog vodenog toka. Prolazak kroz kanjon se nastavio u sličnom maniru, sa dosta provlačenja i preskakanja palih stabala drveća kojih je bilo sve više. Korito je posle ušća postajalo drastično izraženije, sa krupnim stenjem, dok su se litice kanjona isticale u svojoj neobičnoj lepoti i raznolikosti. Nismo morali puno da koristimo tehničku opremu i naporan rad sa užetom, tako da smo imali dovoljno vremena da razgledamo okolinu sa svih strana. Vodeni tok postajao je sve oskudniji sa prepuno pastrmki, od kojih smo probno uhvatili jednu i vratili je u vodu. Trudili smo se da budemo što je moguće tiši da ne bismo uplašili neku krupniju divljač dok pije vodu u Brusnici.

Ubrzo je vodeni tok potpuno nestao, tako da nije bilo huka reke, pa se svaki korak i pad kamena daleko čuo. Na trenutak smo ugledali divokozu koja je ustrčala uz sipar iznad nas, a nedugo zatim obrušila nekoliko dobrih komada kamenja koje se, poput loptice u fliperu, odbijalo od stenja i palo veoma blizu nas. Ovo je svakako bilo jako opasno i nepredvidljivo, ali, na svu sreću, završeno je bez posledica po nas. Nastavili smo dalje kanjonom koji je često menjao širinu, od preširokog, do preuskog i zatvorenog dela. Na momente, na uskim delovima bi se pojavila stajaća voda, a na jednom takvom mestu smo videli sveže tragove medveda po oblom i blatnjavom kamenju u blizini vode. Kanjon Brusnice se ne ističe po vertikalama, ali zato je po dužini i po zaglavljenim stablima i okamenjenim drvećem na najneverovatnijim mestima sigurno zapažen. Na mnogim delovima kanjona voda je nanela oborena stabla od kojih je formirala brane sa zaglavljenim šljunkom i kamenjem između, kao iz dokumentarnog filma o dabrovima.
Pratili smo povremeno na kojoj smo nadmorskoj visini i ustaljenim tempom se približavali nivou Perućačkog jezera, gde nas je, po dogovoru, čekao čamac. Iako Brusnica spada u tehnički laganije kanjone, sa svega nekoliko manjih vertikala, od koji je najveća jedva 10 metara, dosta energije smo trošili na mnogobrojna slobodna otpenjavanja bez korišćenja užeta kao osiguranja, ili na provlačenje ispod trulih stabala. Na nekoliko mesta smo pronalazili potpuno crno i glatko kamenje, a jedan manji kamen poput jajeta smo poneli kao suvenir. Pred sam kraj kanjona na desnoj strani je uklesano nekoliko slova glagoljice, dok je leva strana, koja je geografski u Bosni, skoro potpuno prekrivena mahovinom. Evakuacija iz kanjona je jedino moguća uz pomoć logistike i čamca. Brzo smo se presvukli u suva odela i u sumrak uputili u vožnju, dužu od 20 km, ka brani. Imali smo sreću, dok smo bili na čamcu, da jasno posmatramo meteor koji pada.
Drina ostaje kriva, a mi srećni i zadovoljni...

Posebno se zahvaljujemo Nacionalnom parku „Tara” na svesrdnoj podršci kako bi zajedno kroz fotografije Extreme Canyoning tima predstavili ono najlepše što Srbija pruža.

Tekst: Miloš Radević, Kraljevo/extremecanyoning.com
Fotografije: Predrag Vučković/extreme-photographer.com

Sve fotografije, tekstovi i materijali sadržani na ovom sajtu su zaštićeni međunarodnim zakonom o autorskim pravima i ne smeju se reprodukovati, distribuirati i postavljati na drugim sajtovima bez prethodne pisane dozvole vlasnika. Predrag Vučković kao fotograf i Extreme Canyoning Team su vlasnici i autori svih materijala sadržanih na ovom sajtu (sa izuzetkom materijala saradnika).