Extreme Canyoning u dnevnim novinama Blic

Share on Facebook
Dnevne novine Blic

Iskusni alpinista Miloš Radević (31) iz Kraljeva uspeo je da osvoji većinu vrhova u Srbiji i Crnoj Gori, u letnjim i zimskim uslovima a bio je i više puta učesnik ekpedicija na Alpima, Kavkazu, Araratu osvojivši mnoge vrhove medju kojima je najznačajniji Materhorn. Uz to već 10 godina je istaknuti član u Gorskoj službi spasavanja Srbije, a angažovan je i kao odbojkaški sudija. Ipak, njegova najveća ljubav je extremni kanjoning odnosno prolazak kanjona, za koje kaže da su fascinanti i netaknuti ali takodje ne tako retko i opasni i zahtevni.
- Kanjoni su za mene nešto posebno, u tom sportu sam jako dugo i čini mi se da je ovaj sport sve populariniji u svetu, kao i da je interesovanje ljudi za kanjoningom sve veće i veće i kod nas. Svima bih preporučio da prođu kanjon Nevidio, koji je pristupačan bilo kome uz pratnju vodiča - kaže Radević.
Kanjoni, su kako on kaže atraktivne sredine, međutim jako dinamične i opasne, pa je iz tog razloga kanjoning ekstreman sport, treba biti jako oprezan, mogu se preći samo uz stručan tim, sa iskusnim vodičem, jer dovoljno je da se na jednom mestu neko zaglavi i onda nema dalje.
Miloš je zajedno sa extremnim fotografom i prijateljem Predragom Vučkovicem osnovao "Extreme Canyoning Team" www.extremecanyoning.com. Trenutno se spremaju da prodju kanjon Vruće rijeke kod Bara. To je veliki kanjon u kome će i zanoćiti, jer je potrebno dva dana da se on prođe. Prvi prolazak ikada kroz ovaj veličanstveni kanjon je bio pre 4 godine i do sada je pored Miloša i Pedje još samo troje ljudi imalo priliku da ga vide iznutra. - Veliki izazov je bio i kanjon Grlje koji se nalazi između Gusinja i granice sa Albanijom u Crnoj Gori na Prokletijama. Taj izuzetan kanjon je može se proći samo u jesen kada je mali vodostaj. Prvi su u njemu, još u 80-im bili pripadnici Gorske službe spasavanja. Temperatura vode je svega par stepeni ali je zato voda kristalno čista i bistra. Kanjon je prilično zatvoren i mračan, podseća na pećinu te je na pojednim mestima neophodno koristiti lampu– kaže Radević.

Pojas, šlem, karabineri, čekić, spiter, osmice, užarija, gurtne i sidrišta su samo deo opreme koju osvajači kanjona nose sa sobom. Miloš kaže da dužina užarije i količina opreme zavisi od veličine kanjona, a da prilikom polaska u ekspediciju najiskusniji član tima odeđuje šta će se nositi.
- Uvek se nosi odgovarajuće uže u rezervi, jer jedna od opasnosti u kanjonima je da se zaglavi ili ošteti radno uže, a bez užeta se ne može dalje. Kanjon je jednosmeran put, dok se ne prođe ceo nema izlaska. – kaže Miloš.

Deceniju u Gorskoj službi spasavanja
Miloš je aktivan spasilac u Gorskoj službi spašavanja Srbije (GSS), koja, uz ostale obaveze prema društvu i planinarima, obezbedjuje sve ski centre po Srbiji. Intervencija, kako kaže ima mnogo i u svim uslovima. Od potrage za izgubljenim skijašima, spašavanja u planini, pećinama i urbanim uslovima, spasioci su obučeni i u pripravni na gotovo sve - što su dokazali i ove zime u mnogim gradovima i regionima Srbije. Miloš je zimus bio deo tima za vanredne situacije GSS, uspeo je da probijajući se kroz smetove locira krdo od 30 divljih konja, koji važe za atrakciju planine Stolovi, i da pomogne da im se dopremi hrana. On i kolege iz GSS su ove sezone uložili preko 50,000 sati dobrovoljnog ekspertskog rada u korist društva i gradjana.

Sve fotografije, tekstovi i materijali sadržani na ovom sajtu su zaštićeni međunarodnim zakonom o autorskim pravima i ne smeju se reprodukovati, distribuirati i postavljati na drugim sajtovima bez prethodne pisane dozvole vlasnika. Predrag Vučković kao fotograf i Extreme Canyoning Team su vlasnici i autori svih materijala sadržanih na ovom sajtu (sa izuzetkom materijala saradnika).