Extreme Canyoning tim u kanjonu Škurda iz posebnog ugla

Share on Facebook

Extreme Canyoning tim u novoj avanturi sa sjanim ljudima u kanjonu Škurda.
Po prvi put tekst na tu temu objavljujemo na našem websajtu iz ugla jednog od naših prijatelja koji su kanjon doživeli na jedan potpuno drugačiji način. Verujemo da ćete uživati čitajući ove redove Igora Simića kao što je i on uživao dok ih je pisao i prisećao se ove nezaboravne avanture.

Iskustvo Bogutovskog potoka i sva lepota slobode prolaska vertikala i kolaźnih previsa obeležila je prošlu godinu kada smo pokušali da zasenimo sjaj Bogutovskog klanca prolaskom kroz Škurdu. Taj novembar i kanjon Škurde bio bi prava odjavna špica 2016. Vremenske neprilike odložile su tadašnji spust ali ne i żelju. Planirano vreme tada bilo je maj 2017.

Ekipa je bila spremna. Moj drug Srki i ja pojačani ovoga puta sa Vundrom, bradatim kraljem kolača iz srpske Toskane - Aranđelovca. Nama drugi put, a on na vatrenom krštenju. Okupljanje svih avanturista zakazano je bilo za petak 12. maj u Kotoru. U predvečerje petka grupa je bila na gomili.
Peđa nam tada saopšti da Luka neće doći. Sprečen je usled ruskog ruleta kojim svi podleżu kada voze Ibarskom magistralom. Auto sa budalom koji je upravljao skrenuo je na njegovi stranu. Hvala Bogu sve je u zdrastvenom smislu bilo u redu. Narandžasto Lukino odelo koje upravlja dronom iznad glave je stvarno nedostajalo ovaj put.
Premerih pogledom ostale učesnike. Svi su različiti, a jedino zajedničko svima je da se bave sportom. Primetih momka u mornarskoj majci. Fizionomija żilava. Nakon kraćeg predstavljanja ispostavilo se da je Aca (mornarska majca) u stvari učesnik Iron Man trka. Koliko poznajem tu vrstu takmičenja rekao bih da su ti ljudi triatlonci sa ugašenim receptorom za bol. Oni u jednom danu otplivaju od Kalemegdana do Zemuna, trče do Rume i odvezu biciklu Beograd - Zlatibor. Čuo sam za to takmičenje ali nikada nisam upoznao nikoga ko se time bavi. Aca je sjajan momak.

Šporet

Predivno jutro osvanulo je iznad Kotora. Adrenalin je učinio svoje, pa umesto planiranog buđenja u 6:30 organizam je rekao da je dosta čak sat vremena ranije.
Obukoh novo odelo koje mi je Vučko nabavio. Šetam se po sobi k'o tuljan. Napokon sam odlučio da imam svoju ličnu opremu. To što sam odvojio, ne tako mali, novac za svoju ličnu opremu imaće uticaj kasnije na razne kombinacije yoga-gimnastike pokreta. U nekim trenucima levitirao sam u vazduhu da slučajno ne iscepam odelo.
Oblačenje, priprema, doručak i pokret kolima odvijao se dosta glatko. Niko nije želeo da zaustavlja ekipu. Svi su bili odgovorni. Počinje uspon. Pod kompletnom opremom krećemo put Njeguša. Cik-cak staza koju su uredili Austro-Ugari, a napravili ko zna koji narodi kroz istoriju, prolazi uz bedeme Starog grada. Kako odmičemo od startne pozicije sve više shvatam značenje marketinškog slogana "Boka - biser Jadrana". Pogled je zaista epski.
Entuzijazam ne dozvoljava da se posustane iako neoprensko odelo, vrućina i uspon čine svoje.
Usput pretekosmo čudnu formaciju od četvorice ljudi. Naime, na posebno napravljenim nosilima po dvojica u smeni nosili su šporet "Smederavac". Svi smo se nasmejali i tajno fotografisali nadrealnu scenu koja se graničila sa ostvarenjem reditelja Živka Nikolića kada slični ljudi nose narandžastog Keca kuma Žorža. Počinjem da razmišljam tada o njihovoj produktivnosti. Šporet košta 200 €, njihove patike 40 €. Njih četvorica znači 160 € plus ceo dan... jebo vas šporet...
Takav otuđeni stav promeniću na polovini kanjona... o tome ću nešto kasnije.
Nakon 90 minuta veranja po kozijim stazama stigosmo na odredište. Poučen iskustvom iz prošlog kanjona uleteh u vodu kako bih spustio temperaturu tela. Uvaljah se k'o vepar u potoku. Pljusnuh u njega i samo što nisam lapćao vodu koja me je zapljuskivala.
Vreme je bilo za spust. Krećemo kao formacija nekih Tolkinovih orki. Skačemo kroz potok, prevrćemo kamenje pomalo nesvesni prirodnog okruženja koje nije dozvolilo da bude ukaljano ljudskim nemarom. Bistra voda, cveće, drveće raznih oblika, krečnjačke stene... Neverovatno.
Par vertikala savladane su izuzetno brzo. Vreme je bilo izazov, a grupa je velika. Izazov predstavlja izuzetno klizavo kamenje. Kao led. Koncetracija je bila na visokom nivou. Greške se teško ispravljaju.

Ćale i sin

Peca i Brana. Ta zdrava povezanost dvojice najbliźih odavno je izgubljena u novom svetskom poretku. Nemaju oni drugarski odnos, niti roditeljski. Oni su dva tela sa jednom dušom. Starija duša koja laganim tokom transformiše mlađu. Prenoseći u tom toku sve zdrave osnove koje mogu da mu budu od važnosti da postane što bolji čovek. Jedna od njih je i sażivot sa prirodom. Taj zdrav odnos imao je uticaj za dalji splet događaja koji su usledeli.
Nesrećnim spletom okolnosti došlo je do povrede. Priroda i osećaj opuštenosti učinili su svoje. Nesreća uvek ima lak san. Ovaj put se obrela na pogrešnog. Brana, student mikrobiologije i zaljubljenik u prirodu, pri nezgodnom doskoku povredio je zglob. Prva pomisao mi je bila da će ovaj događaj ozbiljno uticati na vreme dolaska. Zanoćićemo u kanjonu. Međutim, nisam tada poznavao njegovu odlučnost. Kratko je izgovorio: "Nastavljam dalje bez obzira na bol". Kakav momak!
Na trenutke kada sam imao osećaj krize, sám pogled na njegovu odlučnost nije ostavljala prostora da se premišljam. Peca i Brana su pravi primer porodičnog odnosa. Otac sve vreme prati situaciju potpuno siguran u naslednika. Vučko i Miloš su bili spremni da uskoče ako zatreba.

Bezdan

Nakon više sati i ko zna koji broj vertikala stigli smo do najvećeg grotla. Ponor reke sa padom od preko četrdeset metara. Izuzetno kompleksan vez sa zahtevnim pristupom. Čekajući tako red na moj spust, naslonjen potpuno na suvi deo korita zabacih glavu unazad. Pred očima sinuše litice visine od tridesetak metara. Uska formacija krečnjačkog stenja formirala je razne oblike na svojoj površini. Meni u tom drevnom okruženju počeše da se priviđaju razni ljudski oblici koje je priroda oblikovala. Ko zna, možda su to neka mitska bića koja su imala sreću da nemaju dodira sa ljudima.
Setim se šporeta i isplativosti istog. Ono što mi je ličilo na gubljenje vremena i totalni idiotizam sada ima drugu konotaciju. Devijantnost zapadnog sveta i sva bolesna težnja ka famoznom ???(kapitalizmu, materijalnom svetu, novcu???), odvojila su nas od najbitnije osobine - pripadnost. Ti ljudi sa šporetom, kojima smo se potajno smejali i čudili, oni su nosili nekome život. Pomoć koja će olakšati zimske dane. Ne štedeći sebe zarad pomoći drugome.
To je hrišćanski, to je priroda.

Moj drug Brada-Vundra

Jedan od najboljih ljudi koje poznajem. Ozbiljni fabrikant konditorskih proizvoda. U duši večiti romantik i šaljivdžija. Na poverenje je krenuo na put sa mnom. Bez iskustva. Sa druge strane, poznajem Vučka. Njemu je bezbednost na prvom mestu. Oprema je vrhunska, tehnologija komunikacije za 21. vek, zlu ne trebalo, je satelitski telefon. Ne može da se dogodi ništa što on neće "ishendlovati".
Tako i bi. Svi izazovi koje smo imali rešeni su momentalno i bez trenutka panike. Moj drug Vundra, prešao je sve vertikale bez ikakvog straha. Na nekima je čak bio odlučniji od mene. Stvarno sam ponosan na njega.
Reče on na kraju: "ja u životu nisam ništa ekstremnije uradio". Mislim se ja u sebi: "Kenja, a ona romkinja bez kondoma", ali to je neka sasvim druga priča.

Izlaz

Nakon 11 sati kanjon je bio savladan. Reka ponornica Škurda, koja je napravila velelepni kanjon, završava svoj put tik uz zidove starog grada Kotora. Izbijajući na plitak tok reke prestravismo dvoje zaljubljenih.
Pobegli ljudi od pogleda komšija i ko bi očekivao da neko izađe iz tog bezdana. Zbunjeno otpozdraviše svakog od nas. Kanjon je bio završen i čestitke nastupiše. Cela ekipa je bila na visini zadatka. Ozbiljna pobeda svakog nas.

Hvala Vučku i Milošu.

Tekst: Igor Simić

Share on Facebook
Share on Facebook

Sve fotografije, tekstovi i materijali sadržani na ovom sajtu su zaštićeni međunarodnim zakonom o autorskim pravima i ne smeju se reprodukovati, distribuirati i postavljati na drugim sajtovima bez prethodne pisane dozvole vlasnika. Predrag Vučković kao fotograf i Extreme Canyoning Team su vlasnici i autori svih materijala sadržanih na ovom sajtu (sa izuzetkom materijala saradnika).