Extreme Canyoning tim u kanjonu u kom niko nikad nije bio - Kanjon Knezovi

Share on Facebook

Nije lako pronaći kanjon u kojem niko nikada nije bio i sigurno će u budućnosti ovakvih akcija biti još više. Ekipa "Extreme Canyoning" tima je prošla kanjon u okviru Nacionalnog Parka Tara koji je pre toga bio samo mit nekolicine meštana koji tu žive. Ovo je još jedan dokaz da u Srbiji ima još puno skrivenog i neotkrivenog blaga ove vrste. Veliku podršku smo imali od strane Nacionalnog Parka Tara i ovim putem im se posebno zahvaljujemo.

Pristup: Od jezera Perućac, uz kanjon Dervente do Predovog krsta, posle čega makadamskim putem do škole u Jagoštici, a nedugo zatim desnim putem i do samog vodenog toga na krivini.

Opis: Sam ulazak u korito nagoveštava oskudan vodeni tok zarastao u vegetaciji uglavnom niskog granja ali već posle par koraka jasno je uočljivo korito bujičnog toka. Posle nekoliko manje zahtevnih otpenjavanja i obilaženja kaskada kanjon brzo postaje horizontalan kao i svaki seoski potok, dok se sa strane može uočiti stara i jaka čobanska staza, po neki proplanak pa čak i drvena ograda od napuštenog imanja. Na žalost baš tu se i gubi vodeni tok koji ponire zbog malog vodostaja i velikih temperatura. Posle nekog vremena korito presušenog vodenog toka nas ponovo uvodi u pravi vertikalni kanjon. Zbog nedostatka vode i ne tako velikih i skroz vertikalnih kaskada prilično brzo napredujemo kroz kanjon ne koristeći tehničku opremu. U jednom trenutku je jasno uočljiva pritoka odnosno njen trag sa leve strane, ali ni u njoj nema tekuće vode tako da nastavljamo niz suvo korito. Uklesano korito vodenog toka postaje sve izraženije dok litice postaju sve strmije, a kaskade niz koje teče voda još više vertikalne. I dalje napredujemo otpenjavajući stenje suvog korita, ali to postaje sve teže i teže sve do trenutka kada nailazimo na čistu vertikalu od nekih 20-tak metara. Tu postavljamo sidrište u steni i dalje napredujemo uz pomoć opreme. Zagledamo oblike i figure kamenih skulptura i divimo se lepoti zamišljajući kako je tek lepo kada tu ima i tekuće vode. U svakom slučaju ovo je kanjon koji treba "loviti" pri nešto većim vodama odnosno posle većih kiša ili topljenja snega. Kanjon i dalje nastavlja u svom maniru umerenih, ujednačenih i prelepih vertikala od kojih je najveća otprilike 25 m. Često je moguće spojiti i nekoliko manjih, ali u svakom slučaju dva užeta od po 50 m će biti sasvim dovoljna za prolazak ovog kanjona. Vegetacija je dosta bujna pa zbog toga, kao i zbog ne tako ekstremno dubokih litica, kanjon je prilično skriven i ne tako lako uočljiv. Drvo se jako često može koristiti kao jako stabilno i pouzdano sidrište. Na nekoliko mesta, kroz krošnje i granje je uočljiva tirkizno-zelena boja Drine što nam pomaže pri planiranju vremena i približno nagoveštava koliko smo daleko od izlaza iz kanjona. Sam osećaj da tu niko nikada nije prošao donosi osećaj iščekivanja i uzbuđenja. Brzo napredovanje na dole i nedostatak vode nam je dalo dovoljno komfora da se malo opustimo i zabavljamo. Nakon još nekoliko već pomenutih ali novih vertikala stižemo do nivoa Drine u prilično oborenom ulazu u jezero ushićeni lepotom novog kanjona.

Evakuacija: 22.5 km čamcem niz Drinu odnosno jezero Perućac. Sve vreme dok smo se vozili čamcem uživali smo u lepotama surovih i strmih litica kanjona Drine, divili se lepoti usamljenih borova u stenama na najneverovatnijim mestima, kao i osmatrali nove i potencijalne kanjone ovog sliva  i moguće alpinističke smerove, tako da je vožnja čamcem od više od dva sata protekla neprimetno.

Zaključak: Predivan je osećaj kada otkrijete nešto novo i prođete tamo gde niko nikada nije. Kanjon Knezovi je vredan svake pažnje i respekta. Iako je među najdubljim u regionu, umerenost i raspoređenost vertikala dopušta da se u potpunosti uživa u lepotama ovog kanjona bez prenapornog rada sa tehničkom opremom. U svakom slučaju vratićemo se još mnogo puta da prođemo ovaj kanjon. Ovaj kanjon treba izbegavati u letnjem periodu kao i u periodu velikih suša, jer posebnu draž i lepotu svakom kanjonu daje spoj vode i kamenja.

Share on Facebook
Share on Facebook

Sve fotografije, tekstovi i materijali sadržani na ovom sajtu su zaštićeni međunarodnim zakonom o autorskim pravima i ne smeju se reprodukovati, distribuirati i postavljati na drugim sajtovima bez prethodne pisane dozvole vlasnika. Predrag Vučković kao fotograf i Extreme Canyoning Team su vlasnici i autori svih materijala sadržanih na ovom sajtu (sa izuzetkom materijala saradnika).