EXTREME CANYONING TIM U KANJONU DUBRAŠNICE

Share on Facebook

Kanjon Dubrašnice se nalazi na planini Povlen odnosno Debelom brdu svega nekoliko sati vožnje od Beograda. Do kanjona se stiže dosta jednostavno tako što se sa magistralnog puta Valjevo - Bajina Bašta posle Pašne ravni i Tisove glave skrene ka selu Ružići i makadamskim putem, prateći greben, posle 5 km stiže u pomenuto selo gde se ostavlja auto. Ubrzo posle skretanja je lako uočljiv tok Dubrašnice koji se nalazi dosta niže i levo u odnosu na makadamski put u vidu duboko usečene klisure, a kanjonski deo Dubrašnice je u njenom donjem toku. Dubrašnica se uliva u Trešnjicu koja se dalje uliva u Drinu i predstavlja zaseban kanjon.
Odmah po dolasku u Ružiće, na raskrsnici makadamskih puteva i seoskog groblja nas dočekuje jedan od najljubaznijih domaćina Mitar Nenadović. Pošto je kiša uveliko pljuštala, posle brzinskog presvlačenja ispod nastrešnice krenuli smo u kružnu rutu od 4-5 sati koja je podrazumevala pristup i prolazak kanjona, kao i povratak okolnom stazom na istu početnu tačku. Odmah posle groblja se nastavlja peške desnim obodom klisure u početku još uvek visoko, prvo kratko makadamskim putem, a zatim jakom utabanom stazom. Na ovom delu smo nekoliko puta zastajali da beremo drenjine i kupine, a uočljive su i retke kuće i proplanci. Posle više od jednog kilometra, više nije moguće šetanje obodom klisure već silazimo u vodeni tok i tu negde počinje kanjonski deo zbog kojeg smo i došli. Kanjon Dubrašnice se ne odlikuje spektakularnošću velikih stena niti skulpturom isklesanih zidova, ali prelepim stenovitim koritom svakako da. Voda se na mnogim mestima ujednačeno preliva preko klizavog stenja, tako da se lepo ocrtava dno i žućkasti sedimenti od kojih je sačinjeno. Nedostatak litica nadomešćuje prava džungla šume, rastinja i popadalih stabala. U kanjonu ima mnogo manjih skokova i kaskada, bez izraženih vertikala i vodopada tako da je ovaj kanjon idealan za velike grupe i početnike. Nama je svakako prijao, kao opuštanje bez previše plivanja, kilometarskog hodanja, otpenjavanja, i napornog rada sa užetom i tehničkom opremom. Ove kaskade i manji vodopadi se uglavnom nastavljaju uskim procepima obraslim mahovinom tako da predstavljaju pravi raj za oči. Neretko smo se prepuštali  nadošloj vodi da nas nosi u prirodnom toboganu. Neposredno pred sam kraj kanjona je i najlepši deo koji je Dubrašnica čuvala samo za nas. To je jedan od lepših vodopada u našem regionu od preko 30 m propraćen sa još nekoliko manjih koji zajedno čine jedan savršen sklop gde voda curi na sve strane. Rečima je teško opisati lepotu ovog dela i svakako ga treba doživeti. Mali broj vodopada u kanjonu je i više nego nadoknađen sa ovim jednim ali fascinantnim vodopadom. Posle ovog dela, vrlo brzo se nazire Trešnjica i kraj kanjona Dubrašnice. Na samom kraju kanjona smo naišli na dobro očuvani vodenički točak kao i vidljive ostatke konstrukcije vodenice. Do ove vodenice vodi dobro utabana staza sa desne strane koja nam je ujedno bila vodilja kroz šumu prilikom izlaska iz kanjona. Staza je polako, ne tako strmo, napredovala uz brdo tako da nam je kanjon Trešnjice sve vreme bio sa leve strane. Ovaj deo je potpuno divlji tako da nije ni čudo što je Beloglavi sup našao sklonište baš ovde. U sumrak smo imali priliku da se počastimo sa po još nekim pogledom na impresivne stene kanjona Trešnjice i sumiramo utiske iz Dubrašnice. Jedva čekamo da dođemo ponovo!

Tekst: Miloš Radević/extremecanyoning.com
Foto: Predrag Vučković/extremecanyoning.com

 

 

Share on Facebook
Share on Facebook

Sve fotografije, tekstovi i materijali sadržani na ovom sajtu su zaštićeni međunarodnim zakonom o autorskim pravima i ne smeju se reprodukovati, distribuirati i postavljati na drugim sajtovima bez prethodne pisane dozvole vlasnika. Predrag Vučković kao fotograf i Extreme Canyoning Team su vlasnici i autori svih materijala sadržanih na ovom sajtu (sa izuzetkom materijala saradnika).