Extreme Canyoning na sajtu Red Bull-a

Zahvaljujući jednoj od naših renomiranih novinarki i našoj prijateljici Mariji Joksimović, tekst i fotografije o našem prolasku Vruće Rijeke je osvanuo na oficijalnom sajtu Red Bull-a. Priča koju je ona napisala je privukla veliku pažnju, kako raznih medija, tako i pojedinaca koji se bave ovakvim ili sličnim outdoor aktivnostima. Ono što nas je najviše obradovalo je to što je najveći utisak ostavilo na ljude kojima kanjoning u potpunosti izgleda nedodirljiv. U nadi da će takvim ljudima biti promenjeno mišljenje nastavićemo da Vas sa našim avanturama motivišemo.

Vruća Rijeka je toliko neistražena da ni sami meštani ne znaju mnogo toga o njoj. Svim članovima tima, osim Milošu, ovo je bio prvi odlazak u taj kanjon. On je Vruću Rijeku otkrio 2008. godine kada je i prvi put prošao sa jednim prijateljem. Kroz taj kanjon potom je prošao još jednom, s tim što je prolazak trajao dva dana i morali su da bivakuju, odnosno spavaju u njemu. Tim je ovoga puta planirao da kanjon prođe za jedan dan. Međutim, poučeni iskustvom sa prethodna dva puta bili su spremni i na spavanje, ali i na sve nepredviđene situacije te je njihova akcija počela pre same zore.
Krenuli su u pet ujutru kako bi što bolje iskoristili dan i imali više vremena za fotografisanje kanjona. Napravili su dobar plan i brzu ekipu i uspeli da kanjon prođu u jednom danu.
Vruća Rijeka je u obliku latiničnog slova V, otvorena je i ima dosta sunca zbog čega je temperatura vode prijatnija nego u drugim kanjonima. Možda se baš zbog toga i zove Vruća Rijeka. Taj kanjon potpuno je netaknut i nezagađen. Gotovo da nema veštačkih sidrišta, pa su morali da koriste prirodna što je iziskivalo više vremena i energije. Postavili su samo dva sidrišta, a za sve ostalo koristili su nisko rastinje, stene, oblo kamenje i drveće.
Kako kažu, ova neobična grdosija od kanjona krije svoju lepotu i posebnost, ali i opasnost. Sam vodeni tok nije stabilan i dosta zavisi od kiša, ali ogromna površina sliva daje jak buični tok što se vidi i po obliku i skulpturi stena i kamenja, koji izgledaju kao da ih je klesala najfinija ruka. Otvorenost kanjona može lako da zavara "kanjonaše" navodeći ih da pomisle da je ovaj kanjon lak i brz za prolazak. Evakuacija je moguća na nekoliko mesta, ali je izuzetno teška. U Vruću Rijeku krenuli su ispod sela Mikulići, a završili blizu starog Bara. Visinska razlika je oko 700 metara, a vodostaj vrlo mali i oskudan.
Prema njihovoj proceni mali broj ljudi je imao priliku da uživa u lepotama Vruće Rijeke. Upravo zbog toga u tom kanjonu ima puno životinja. Stotine zmija i hiljade žaba bile su njihovi konstantni pratioci, a prolazak kroz kanjon obeležile su još neke pojedinosti kao što je jedan mrtav konj zaglavljen u stenama i jedna mrtva krava. Misija je završena u 22 sata, sa 14 sati neprekidnog pešačenja.
Extreme Canyoning osnovali su Predrag Vučković naš proslavljeni fotograf u čijem su se objektivu našli najzanimljiviji momenti u ekstremnim sportovima, uključujući i skok Feliksa Baumgartnera iz stratosfere, i Miloš Radević iskuskni alpinista i istaknuti član Gorske službe spasavanja. Extreme Canyoning je grupa posebno obučenih ljudi specijalizovanih u oblasti planinarstva i ekstremnih sportova, koji su odlučili da taj vid aktivnosti prošire na širi spektar ljudi.
Obišli su mnoge kanjone, a njihovo iskustvo pokazuje da je svaki kanjon lep i zahtevan na svoj način. Akcenat nikada ne stavljaju na težinu kanjona, jer kako kažu uz dobru organizaciju, slušanje vođe i adekvatno korišćenje specijalizovane opreme sve ide lako i glatko i ne razmišlja se o težini prolaska, već se uživa u čarima ambijenta.

Kompletnu galeriju fotografija prolaska kroz kanjon Vruće Rijeke pogledajte ovde.

Tekst: Marija Joksimović
Fotografije: Predrag Vučković